Хизмат кўрсатиш соҳаси инсоният тарихи билан чамбар-час боғлиқ бўлиб, ушбу илмий мақолада айнан хизмат кўрсатиш соҳасининг эвалуцион модели яратилган бўлиб, ушбу илмий моделда хизмат кўрсатиш соҳасининг ривожланиши натижасида рақамли хизматларга айланиб бораётганлиги бу эса инсоният кундалик ҳаёти билан боғлиқ эканлигини кўрсатади. Шу сабабли ушбу илмий мақолада хизмат кўрсатиш ва рақамли хизматлар атамаларига илмий таъриф берилган.
Ушбу мақола корейсшуносликнинг шарқшуносликдаги муҳим йўналиш – турли йўналиш вакилларининг илмий-тадқиқот ишларида ҳали умумий атамалар тизими мавжуд эмас. Битта атама турли хил тушунчаларни англатади ёки аксинча, битта тушунча кўп ҳолларда турли атамалар билан ифодаланади. Бу турли хил ёндашувлар ва жиҳатларга боғлиқ. Бундан ташқари, юқорида кўрсатилган жиҳатлар синтактик бирликларни ўрганишда мавжуд бўлган турли ёндашувларнинг хилмахиллигини акс эттирмайди. Бу корейс тилининг синтаксисини ўрганишда янги ёндашувларни аниқлашга асос беради. Мақолада, шунингдек, профессор А.Н.Шаматовнинг хотиралари тақдим этилган. Профессор А.Н.Шаматов – атоқли ҳиндшунос олим бўлиб, доим ёш тадқиқотчиларнинг илмий фаолиятига кўмак бериб келган. Профессор А.Н.Шаматов нафақат бутун республикада, балки хорижда ҳам таниқли бўлган ва илм аҳли орасида ҳурмат қозонган. Профессор А.Н.Шаматовнинг ушбу хотиралари у қадар маълум эмас ва улар илгари нашр этилмаган. Тайёргарлик жараёнининг муҳим жиҳати маълум илмий муаммоларни ишлаб чиқиш билан боғлиқ фаол илмий-тадқиқот фаолияти ҳисобланади. Ушбу йўналишда олимларнинг илмий муаммоларни ўрганиш тарихини чуқур билиш тадқиқотни муваффақиятли амалга ошириш учун шарт бўлиб қолди. Чунки ҳар қандай илмий муаммонинг моҳияти икки унсур, яъни ўрганилмаган ҳодисаларни билиш ва янги кашфиёт ҳақидаги тахминлар бирлигидир. Ёш олимлар томонидан илмий мероснинг самарали ўзлаштирилиши ўзбек шарқшунослиги ривожланиш жараёнининг ажралмас қисмидир. Шарқшунослик узоқ ва турли хил ривожланиш йўлини босиб ўтди. Ушбу мероснинг ўзига хослиги, ноёблиги ва илмий аҳамияти Шарқ ҳақидаги фаннинг пайдо бўлиш, шаклланиш ва ривожланиш тарихини атрофлича ўрганишни тақозо этди. Шарқшунослик ҳозирги пайтда янги йўналишлари ва тадқиқот усуллари билан муҳим фанга айланди.
Ushbu maqola bo‘lajak matematika va informatika o‘qituvchilarini mutaxassislik fanlari bo‘yicha mukammal bilim va ko‘nikmalarga ega bo‘lishi uchun fanlar uzviyligini ta’minlashga yo‘naltirilgan uslubiy vazifalar tayyorlash hamda mazmunini ochib berishga bag‘ishlangan. Matematika va informatika o‘qituvchilari mutaxassislik fanlari tarkibini, asosan, alohida olingan tendensiya asosida o‘rganishadi yoki ma’lum bir standart vazifalarni elektron resurslar yordamida hal etish imkoniyatlarini ko‘rib chiqishadi.
Maqolada ofis dasturlaridan biri bo‘lgan MS Excel dasturida bajarish uchun talablari turlicha bo‘lgan algebra va geometriya fanlari masalalaridan namunalar loyiha shaklida berilgan bo‘lib, bu kabi vazifalarni hal etish namunasi ko‘rib chiqilgan. Shu bilan birga namuna vazifani bajarishda matematika va informatika fanlaridan olinishi zarur bo‘lgan bilim va ko‘nikmalar yoritib berilgan. Bundan tashqari qiyinchilik darajasi bir xil bo‘lgan vazifalarni MS Excel dasturi imkoniyatlaridan foydalanib shakllantirish, tayyorlangan vazifalarni variant ko‘rinishida birlashtirish hamda ta’lim berish jarayonida ko‘pvariantlilik tamoyiliga asoslangan holda topshiriqlar tayyorlash imkoniyatlari ko‘rib chiqilgan
Олий Maжлис Сенати ва Қонунчилик палатасига мурожаатномада Ўзбекистон Президенти Ш.М. Мирзиёев 2020 йилни мамлакатимизда илм-маърифат ва рақамли иқтисодиётни ривожлантириш йили деб эълон қилди. Бугунги кунда давлатимиз раҳбари томонидан илгари сурилган рақамли иқтисодиёт йўналишида чуқур илмий
изланишлар мавжуд эмаслиги ва хусусан, рақамли иқтисодиёт ва Ўзбекистонда унинг ривожланиш тенденциялари ва хусусиятлари етарли даражада ўрганилмаганлиги ва илмий асосланмаганлиги мавзунинг долзарблигини белгилайди. Тадқиқотда қиёсий таҳлил усуллари ва тизимли ёндашув, статистик, абстракт-таҳлилий усулларидан фойдаланилган. Таҳлил қилиниб ишлаб чиқилган назарий хулоса ва амалий тавсиялар
Ўзбекистонда рақамли иқтисодиёт назариясини ривожлантиришда, амалиётда унинг шаклланишида муҳим аҳамият касб этади.
Мазкур мақолада республикамиз олий таълим тизимида рақамли технологияларни қўллаш, уларнинг имкониятларини таҳлил қилиш асосида ўқув жараёнини ривожлантиришнинг устувор йўналишлари аниқланган. Шунингдек, олий таълимда рақамли технологияларни жорий этишга илмий асосланган хулосалар тузишда мавжуд бўлган амалиётни ўрганиш, тизимлаштириш ва умумлаштириш орқали таълим соҳасида нафақат муҳим ўрин эгаллаши ва қандай шаклда жорий этилиши бўйича таклифлар келтирилган.
Мазкур мақолада республикамиз олий таълим тизимида рақамли технологияларни қўллаш, уларнинг имкониятларини таҳлил қилиш асосида ўқув жараёнини ривожлантиришнинг устувор йўналишлари аниқланган. Шунингдек, олий таълимда рақамли технологияларни жорий этишга илмий асосланган хулосалар тузишда мавжуд бўлган амалиётни ўрганиш, тизимлаштириш ва умумлаштириш орқали таълим соҳасида нафақат муҳим ўрин эгаллаши ва қандай шаклда жорий этилиши бўйича таклифлар келтирилган.
В эпоху стремительной цифровизации ландшафт уголовного судопроизводства значительно изменился. С появлением цифровых носителей появилась новая форма доказательств – цифровые доказательства, которые включают в себя любую информацию, сохраненную или переданную в цифровой форме, которая может быть использована в судебном процессе. К ним относятся, в частности, электронные письма, текстовые сообщения, сообщения в социальных сетях и цифровые фотографии. Повсеместное распространение цифровых устройств и огромное количество генерируемых ими данных сделали цифровые доказательства все более важным компонентом уголовных расследований и судебных процессов.
This scientific paper investigates the role of digital technologies in the development of reading skills among high school students in the Republic of Karakalpakstan. With the increasing prevalence of digital devices and online content, it is crucial to explore how these technologies impact students’ reading abilities, comprehension, and critical thinking. The study utilizes a mixed-methods approach, incorporating surveys, classroom observations, and interviews with students and educators. The findings shed light on the benefits and challenges associated with digital reading, highlighting the potential of digital technologies to enhance reading skills while also addressing potential concerns in the context of Karakalpakstan’s high school education system.
Muallif ushbu maqolada bugungi kunda jamiyatda yosh avlodni tarbiyalashda yosh ota-onalarning pedagogik-psixologik bilimlardan xabardor bo’lishining ahamiyati haqida fikr bildirgan.
Maqsad: amaliyotchilarning infuzion terapiya, tasnifi va turli infuzion muhitlarning farmakoklinik xususiyatlari bo'yicha bilimlarini oshirish. Vazifalar: 1. Yoshga bog'liq xususiyatlarni hisobga olgan holda suv va elektrolitlar almashinuvining fiziologik asoslarini tushuntiring.
2. Suv va elektrolitlar almashinuvi patologiyasini aytib bering.
3. Infuzion muhitlarning tasnifi haqida tushuncha bering.
4. Infuzion terapiya va parenteral oziqlantirish uchun eritmalarning farmakoklinik xususiyatlarini, ularning tarkibi, farmakodinamikasi, ko'rsatmalari va qarshi ko'rsatmalariga urg'u berib tushuntiring.
Kutilayotgan natijalar: Ushbu qo'llanma bemorlarning patologiyasi va yoshini hisobga olgan holda infuzion eritmalarning keng tanlovini tushunishga yordam beradi, shifokorlarning bilimini oshiradi va infuzion terapiya imkoniyatlarini kengaytiradi.
Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институти фондида 2225 рақамли қўлёзма сақланади. Ушбу қўлёзма Жалолиддин Румийнинг “Маснавийи маънавий” асарига ёзилган мукаммал шарҳ бўлиб, олтита дафтарни ўз ичига олади. Шарҳ “Шарҳи Маснавийи Мавлавий” деб номланади, муаллифи – Айюб. Шарҳда “Маснавий”нинг баъзи сўзларига изоҳ берилиши билан бирга, Румийнинг ҳаётига оид ва айтган ўгитлари акс этган ҳикоялар берилган. Баъзи ҳикоялар шориҳнинг ўзи томонидан келтирилган. Айюб берган ҳар бир изоҳи ёки ҳикоясининг аввалида ўша маълумот олинган манбани қайд этган. “Маснавий”ни шарҳлашда шориҳ қуйидаги асарлардан фойдаланган: Абдураҳмон Жомийнинг “Найнома”, “Юсуф ва Зулайҳо”, “Нафаҳоту-л-унс”, Аҳмад Афлокийнинг “Маноқибу-л-орифин”, Шайх Абдураҳим Бихорийнинг “Кашфу-л-луғот ва-л истилоҳот”. “Маснавий”нинг баъзи байтларида Қуръони карим оятларидан бир сўз ёки ибора келтирилади. Шориҳ шарҳда шу оятни тўлиқ ҳолатда, баъзан оятнинг бир жумласини бериб сўнг уни изоҳлайди. Румий “Маснавий” матнида Ҳадисларга ёки пайғамбарлар тарихидаги бирор-бир воқеага ишора қилиб ўтади. Айюб ўша Ҳадис ёки воқеани тўлиқ ҳолатда беради ва кейин унинг изоҳига ўтади. Шориҳ “Маснавий”га ёзилган бошқа шарҳлардан ҳам фойдаланади ва баъзи фикрларга ўз мулоҳазаларини айтиб ўтади, бироқ ўша манбани аниқ кўрсатмай “баъзи шориҳлар ёзмишлар” дея чекланади. Шарҳда “Маснавий”нинг бошқа қисмларидан мисоллар келтирилган ҳолатлар ҳам учрайди. Айюб шарҳни ёзишдан аввал Румий ҳаёти ва ижодига оид кўплаб асарлар мутолаа қилган, луғатлар билан ишлаган, диний ва тасаввуфий билимларини такомиллаштирган, ундан олдин ёзилган шарҳлардан маълумотлар тўплаган. “Шарҳи Маснавийи Мавлавий” асари учун фойдаланилган манбалар Румий ҳаёти ва ижодига оид кўплаб бошқа манбаларнинг энг сараларидир.
Жиноят ишини тергов қилиш даврида тафтиш бирор корхона, муассаса, ташкилотнинг муайян давр оралиғидаги молия-хўжалик фаолиятига тегишли ҳужжатларини ўрганиш мақсадида амалга оширилади. Ўзбекистон миллий энциклопедиясига кўра, тафтиш деганда бўлиб ўтган иш, ҳодиса ва бошқа юзасидан ёки ҳақиқий аҳволни аниқлаш мақсадида ўтказиладиган текширув, шунингдек корхона, компания, ташкилот, муассасалар молия-хўжалик фаолиятини, мансабдор шахсларнинг хизмат фаолиятини, ҳужжатлар, бюджет муассасаларида бюджетдан ажратилган маблағларнинг мақсадли сарфланиши; бухгалтерия ёзувларининг тўғри юритилишини текшириш тушунилади249 250. Бундан кўринадики, жиноят процессида иқтисодий билимлардан фойдаланиш зарурати мавжуд.